Zašto sve ovo …

….pravim ? Ha! ovo bi mogao biti najkraći post, jer je odgovor veoma jednostavan
NEMAM POJMA, ali sam siguran da mi je nekada neko rekao : “ … nećeš ti to znati ili nećeš ti to moći …“

Nisu sve majstorije prikazane ovde, daleko,daleko od toga.

Komoru za peskarenje sam napravio, malo radio pa je prodao. Na žalost, nemam ni jednu fotografiju i to mi je jako krivo, ali šta da radimo, nije mi tada palo na pamet da će biti pisanja po netu.
Bila je dosta velika, mogla je hauba od stojadina da se okrene u njoj. Bilo je tu dosta posla, samo kućište, koje je moglo da izdrži 500kg tereta, pa proračun ciklona za odsisavanje te fine prašine (proračun je rađen za čestice veće od 50 mikrona, pa nasipni ugao peska za donji rezervoar, dugačke kožne rukavice za rad, prozor, osvetljenje unutra pa svašta još što se trebalo rešiti usput. Sve je to radilo i u radu i otišlo.

Neke mašine mi trebaju, pa ih iskoristim, neke još uvek rade a neke čekaju priliku da rade. Neke od njih nikada nisu ništa ni radile, pa sam ih „prepakovao“ tj preradio u nešto drugo što mi je bilo potrebnije, ali nikada nisam napravio dve iste.

A ja nisam čak ni mašinac ja sam prehrambeni tehnolog? Sigurno bi sve ovo mašinci pravili mnogo kvalitetnije i preciznije ali ja sam zadovoljan.

Mislim da je sav gušt u konstruisanju i izradi, a posle je sve dosadno i ide se dalje.

Trenutno se završava mašina za šmirglanje sa diskom i bubnjem (dva u jedan) te fotke ću okačiti kad je ofarbam.

Odmah zatim počinjem sa krckalicom za lešnike, pa solarna sušara za voće i na kraju vetrenjača za pumpanje vode, sa onog bunara koji je izbušen letos.

Biće zanimljiva godina.

Most ali ne na reci Kwai već na kanalu pored prikolice-vikendice.

Sve ima svoj početak, uvek nekako prljav i šmrljav.
Most je započet po ružnom vremenu, seci, brusi, kiša, zavari, brusi, kiša, seci, kiša, brusi, kiša, zavari, kiša….antirost, kiša, antirost, kiša, antirost, brzo brzo farba pre kiše🙂
SAMSUNG
Projekat – direktno iz glave pa na cevi. Znao sam samo, u grubo, kako sam želeo da izgleda. I sve probleme rešavao na licu mesta – kako su se pojavljivali. Ovakav pristup bi zgrozio svakog normalnog projektanta što ja i nisam ( mislim – projektant). Raspon 6 metara, toliko je dugačka cev (3/4″) a taman toliko je širok i kanal koji treba da se premosti. Napravljena su dva ovakva komada sa rukohvatom i jedan bez (srednji) ofarbani su i odneti tamićem na Tisu. rebačeni preko kanala i spremni za postavljanje (zavarivanje). Podloga su U profili 100x150x100x1500 sa zavarenim 3″x1500 zašiljenim cevima i sve to zabijeno macolama u zemlju. Osećao sam se kao bog Tor sa ogromnim čekićem koji rešava sve probleme. What a stress relief! Da poželiš svakog dana!
IMAG_0073_resize
Iznivelisano crevom sa vodom kako bi sve stojalo kako treba. Bilo je i pomagača, koji su pridržavali stranice a neki su i kuvali paprikaš (ništa bez kotlića).
IMAG_0107_resize
Ide i srednji luk, taj se neće videti odozgo, kada se postave drvena gazišta.
IMAG_0112_resize
Prečke za dodatno ukrućenje. Odmah farbane nitro osnovnom bojom. Da preduhitrimo kišu🙂 .
IMAG_0114_resize
Pogled iz drugog ugla.
IMAG_0115_resize
Postavljena su i gazišta. Buši hahahaha buši hahaha. Da se ja pitam ja ovuda NE bih proterao autobus🙂 !
IMAG_0125_resize
Ekipa, na slici nedostaje onaj koji je kuvao paprikaš. Ovo je ujedno bio i prvi test izdržljivosti mosta. Ima tu i nekih koji su kvarili prosek tj bili samo lale tj. ispod 100kg. Što’no kažu u Banatu do 100 si lala a preko 100 si baca. Baca je već viši stadijum lale koji ujedno puno govori o ozbiljnosti nosioca preko100kg. To je domaćin koji zna kako se prave i šunke i slanine i kobasice i švargle a tek čvarci!🙂🙂 🙂
SAMSUNG
Majstorici je zapalo farbanje, kao i svaki put, ostalo je farbe od prikolice, pa da se ne baci a i nije loše da bude zeleno.
SAMSUNG
Ima još malo da se farba, kanal se krči i čisti kako bi sav posao imao i smisla. Inače, kanal je drenažni i odvodi površinsku vodu sa okolnih livada do pumpe pa u Tisu. Nekada ima vode a nekada ne, zavisi od godine. Šteta, jer bi se moglo svašta nešto praviti.
SAMSUNG
Izlazak sunca. Malo je kič ali…
SAMSUNG
Ovako to sve nekako izgleda u kompletu.
SAMSUNG
Preko mosta ne može da se pretera auto jer je napravljen, namerno, uži. To je pešački most!

Prikolica – vikendica

Počelo je kupovinom stare i naravno zapuštene prikolice. Prikolica je na jednom salašu služila za sve i svašta a ponajviše kao šupa za alat.
SAMSUNG
Unutra kao što rekoh – sve i svašta.
SAMSUNG
Posebna avantura je bio prevoz po gradu bez kazni za oko dva miliona🙂 saobraćajnih prekršaja koje smo tada napravili. Uglavnom, posle dosta manevrisanja unazad evo je u dvorištu.
SAMSUNG
Prvo je trebalo skinuti svu staru oplatu, koja je zaista bila prljava, polomljena, na nekim mestima trula ili izgorela….Najvažniji razlog je bio taj što je u međuprostoru oplate i izolacije bio zimovnik za milijardu muva sa salaša. Verovatno svih po broju i po vrstama, bljak.
SAMSUNG
Ovako izgleda pre
SAMSUNG
i posle skidanja oplate i izolacije.
SAMSUNG
A onda pranje i dezinfekcija, voda, hlor, deterdžent, voda, hlor, ….To nisam fotografisao.
Posle vetrenja hlora usledila je montaža nove izočacije (stiropor 5cm) i nove oplate. Plafon je bio posebna priča pogotovo kad čovek radi sam. Uglavnom, evo rezultata.
SAMSUNG
Dodato je i kupatilo na ulazu, sa leve strane.
SAMSUNG
Zatim krevet.
SAMSUNG
Napravljena je i sudopera i još jedan kuhinjski elemenat. Prikolicu smo odneli šlep službom na Tisu sa sve farbanjem, šmirglanjem i gitovanjem u toku. Uglavnom evo je na točkovima na svom mestu. Čeka farbanje. Izgleda poprilično ružno (za sada)
SAMSUNG
Sakrivena u hladu dva velika kestena.
SAMSUNG
Sklonili točkove, postavili je na njene noge a ovo je majstorica za farbanje i održavanje ravnoteže🙂 Na prozorima su limene šalukatre. Ipak se sve to ostavlja na izvol’te.
SAMSUNG
Postavili krov sa natkrivenim ulazom. SAMSUNG
Pogled od napred.
SAMSUNG
Pogled iz prikolice prema dolmi iza koje je stara Tisa
SAMSUNG
Ova stara Tisa
SAMSUNG
Sledi pecanje!

Mašina za bušenje bunara

Prošlo je dosta vremena od kada nisam ništa pisao ovde.
Radilo se puno.
Idemo redom.
Ovo je početak pravljenja mašine za bušenje bunara a da nije obična bušilica ili ručno svrdlo ili …
Picture 001

Kupljena je polovna komatsu mašina za bušenje rupa za vinograd.
Ovo je njen reduktor

Picture 002

Počelo se sa sastavljanjem.

Picture 011
Ovo su mašina, reduktor, nosač, klizači i stubovi.

Zatim sledi postolje, ono trouglasto je gornji deo mašine (kapa)

Picture 016

Postolje je sastavljeno.

Picture 020

Ovde se vidi i koturača koja će olakšati podizanje i spuštanje celog sklopa.

Picture 022

Dizalica za podizanje i spuštanje sklopa.

Picture 005

Mašina je sastavljena i rastavljena

SAMSUNG

i evo nesretnika koji ju je takvu preneo do voćnjaka.

Picture 130

Ovako izgleda bušenje bunara u voćnjaku. Uvodnik za vodu koji se vidi na reduktoru mašine i na koga je dovedeno crevo za vodu je pravljen na strugu, i to je deo posla koji ja nisam radio – nemam strug, ali imam drugara Zlatka (onog sa slike sa kolonom za destilaciju alkohola) koji je to uradio perfektno. Zlatkov sin Ivan drži prvu cev sa glavom za bušenje. Glava za bušenje je od debelog čeličnog lima i nije predviđena da buši kamen. A i same cevi su 3/4″ što će reći, apsolutno, nedovoljnog prečnika za neka ozbiljnija bušenja. Za to se sprema nabavka bar 5/4″ pa ćemo videti. Na kraju svih krajeva, ovo mi je prva mašina za bušenje i prvi bunar koji sam izbušio, iskustvo nas tek čeka da ga steknemo.
Picture 118

Rezultat prvog bušenja. Na prvi pogled – obična rupa sa malo vode dole ali ….. Baš sam bio ponosan na sve nas….

Picture 132

Baštenski roštilj

Vrtno jezerce je bilo samo početak.

Uređenje dvorišta je nešto što, kada jednom započnete, nikada ne završavate.  Pa ma koliko ono bilo malo.

Svako ima svoj stil i ukus, o čemu ne treba raspravljati, i svako će uraditi onako kako misli da je lepo.

Nisam se setio da slikam početno stanje dvorišta, pre zemljanih radova i izlivanja ploče budućeg roštilja i sušnice, tako da su prve slike izgradnje sledeće

Mislim da se iz ove tri fotke vide svi detalji koji su bitni za razumevanje cele priče. Sa strane je pušnica, spreda se vidi osnova roštilja i radna ploča.

Nakon malo više rada stiglo se do tačke pre farbanja.

Na ovim fotkama još nisu bila montirana sva vrata.  Ispod roštilja vidi se komora u kojoj će se pripremati drvo za dimljenje. Komoru sam postavio van pušnice, kako bih obezbedio da dim bude što je hladnije moguć i da se ne zagreva sama pušnica. Prolaz dima do pušnice je kroz rupu u zidu iza koje se nalazi ventilator. Ventilator izvlači dim iz komore i uduvava ga u pušnice pri dnu.

To je ventilator iz nekog prastarog fotokopira i služio je za hlađenje. Uperen je prema zidu kako bi se dim podizao polako kružno, prema gore. Na dimnjaku se nalaze dva otvor. Jedan je otvor roštilja, veliki i otvor pušnice koji ima klapnu sa mogućnošću regulacije protoka vazduha(dima). Može biti i skroz zatvoren. Na taj način ventilator ne mora da gura samo dim već i vazduh i time omogući promaju potrebnu za sušenje.

I napokon farbanje drvenih elemenata.

E, i na kraju, bilo je potrebno izgraditi i skladište drva, jer je u međuvremenu došlo do promene u grejanju same kuće. Prešli smo na drva posle prošlogodišnjeg haosa između Rusije i Ukrajine. Ma neće meni ona sa pletenicama da određuje da li ću se smrzavati ili ne.

Vidi se i deo jezerceta iz prethodne priče. I ona trava.

Pod skladišta za drva je bilo predmet razmišljanja, i na kraju sam se odlučio da samo poređam cigle i oko njih uspem frakciju. Nisam betonirao jer sam se plašio, a i poučen iskustvom, da ću razlupati beton cepajući drva.

Evo kako izgleda pod od cigala.

Preko ovoga poda prešlo je 7 kubika drva ove zime i nema nikakvih problema, sve je izdržao. Jedino su mene malo bolela leđa i ruke.

I evo kako to sve radi.

Nadam se da se vidi dim.

Potrebno je još opisati i roštiljsku rešetku. Kvadratni profil 10×10 izbušeno 70tak rupa i umetnute šipke. Sve spojeno šrafovima kako bi se izbeglo zavarivanje.

Ugradio sam sijalicu iznad roštilja, ali nisam očekivao da će ponekada, vrelina biti takva da će stići čak do prekidača na suprotnom zidu. Malo se istopio ali još uvek radi.

I naravno neizbežni kotlić, u mom slučaju od burenceta, nisam zadovoljan debljinom lima. Naravno da je bolji tučani(gusani) ali ja sam ovoga napravio i služi. Malo opreznije loženje i nema problema.

Bilo je teško saviti armaturu i napraviti pregib tačno na sredini ručke, ali malo domišljatosti i sirove snage i sve se može.

Sve je isprobano i sve radi besprekorno. Znam da će neki kometarisati da nema promenljive visine roštiljske rešetke, ali je ložište toliko veliko da se može kombinovati do pola, sa višim slojem žara ili preko celoga a niže…

Vrtno jezerce

Kako je počelo

Za nekoga ko se rodio na drugom spratu u par desetina ultradosadnih kvadrata, naročito kada pada kiša, sasvim je logično da sam maštao o uređenju dvorišta svoje kuće. Kada je jednom napravim. E pa to se i dogodilo  pre dvadesetak godina.

Dvorište je bilo obično sa nekoliko stabala voća, poprilično velikih i starih. Voćke, višnje, su se redom posušile, ja vadio panj po panj do poslednjeg. Bio je veliki i razgranat i ostala je poprilično velika rupa. E tada mi je sinula ideja o vrtnom jezercetu. Rupa je već tu treba je samo iznivelisati i to bi bilo to. Ali nisam ja bio jedini kopač u dvorištu. Tadašnji naš pas, mešanac popriličnih dimenzija je obožavao da kopa pre podne, dok smo bili na poslu, po mekoj zemlji i tako smo nas dvoje za nekoliko dana proširili rupu.

U sredini malo dublje, sa strana pliće, oblepljena peskom, rupa je dobila oblik zrna pasulja. Nakon toga je rasprostrtaa PE folija za plastenike i puštena voda. Tada sam se zapitao gde naći kamen koji bi poređao po obodu jezera. Vojvodina, Banat crna i lepljiva zemljurina i blato na sve strane a kamena nigde ni za lek. Polako sam sakupljao komad po komad sa ulica, od prijatelja…. Sakupila se gomila.

To jezerce je bilo napravljeno negde 1995 godine i služilo je do 2008 kada sam shvatio da je beznadežno zaraženo pijavicama i raznim drugim barskim monstrumima. To je naravno bila posledica neoprezno posađenog lokvanja, donetog sa nekog kanala.

U jezercetu je plivala jedna zlatna ribica koju su pijavice toliko iscrpile da sam rešio da sve napravim ispočetka.

Svu vodu sam izbacio napolje, svo kamenje sam povadio i klasifikovao i na kraju oprao u mešalici za beton.

Ovako je izgledalo kada sam izvadio sve napolje.

Vidi se korenje poslednjeg drveta u dvorištu, kajsije.

Onda je usledilo kopanje i proširivanje rupe.

I kpanje i kopanje i kopanje i

nivelisanje

Kada je rupa završena, sledilo je oblepljivanje slojem peska debljine oko 3-5cm, postavio sam staru foliju, na dno do peska  i naravno potpuno novu preko.

Usledilo je ređanje kamenja

krupnog

 i sitnog

Svo kamenje koje se vidi je bilo oprano u mešalici za beton, isprano i osušeno pre nego što sam ga poređao u jezero. Mačka koji je slučajno upao u kadar, nisam oprao – uspeo je da pobegne.

Gotovo ali veoma sveže završeno je izgledalo ovako.

Usledilo je uređenje ugla koji se nije mogao iskoristiti ni za šta drugo.

Sve zajedno bi bilo otprilike ovako.

Vidi se gola zemlja pored jezera koja je posejana travom i sada izgleda potpuno drugačije – zeleno. I još jedna napomena, voda je braon boje jer je iz vodovoda, lokalnog, gradskog, jednom rečju – odvratna.

Problem snabdevanja jezera vazduhom je rešen pumpom za akvarijume i to povećeg kapaciteta.

Važna uloga pumpe se videla zimi kada je pretilo smrzavanje cele površine jezera. Vazduh iz pumpe je to sprečio.

U jezero su nakon više od mesec dana puštena tri koi šarana i jedan lokvanj koji je prošao karantin u kanti i veoma detaljan vizuelni pregled.

U starom jezeru nakon par godina uspostavila se biološka ravnoteža i nije bilo potrebno održavanje, dok se to ne desi i ovde, napravljen je filter pomoću akvarijumske pumpice, starog burenceta i više slojeva starih čarapa i filtracionog materijala za akvarijume. Povremeno operem filter od algi.

Nisam do sada sipao nikakvu hemiju mada postoji nemaчка firma SERA koja sve to proizvodi. Možda i pokušam sa nečim.

Malo je više kopanja i fizičkog rada ali zato, gledanje u vodu, nenadmašno opušta.

Kolona za destilaciju alkohola

E, nakon destilatora za vodu, sledilo je razmišljanje na temu patoka ili pataka ili kako li već ko zove onu poslednju frakciju u pečenju rakije. Ono što sam primetio do sada je da svako ima svoje tajne pečenja rakije, od kojih su 90% užasne gluposti.

  Naši ljudi su neverovatni, svako je najpametniji na svetu a svi ostali su neznalice. Nešto slično sa fudbalom, svi bi bili bolji selektori samo je onaj  nesretnik, koji je na tom mestu, teški moron.

   Elem, najteži slučaj su oni koji patoku prebacuju u sledeći kazan i nastavljaju destilaciju. Ovde bi sada došla na red čitava teorija o masenim i zapreminskim udelima i parcijalnim pritiscima pare i temperaturama ključanja i destilaciji i itditditd… čisto zamaranje. Dovoljno je reći da je mnogo bolje izdvojiti iz patoke etil-alkohol, to je alkohol koji pijemo u svakoj prilici  i za svadbe i rođenja i sahrane i za srećan put i za dobrodošli i… za sve ostalo i prebaciti ga u sledeći kazan ili bilo koji kazan po redu i predestilisati.

Nikako nije interesantno prebacivati gomilu djubreta i balasta umesto ono malo alkohola koji nam treba.

Sve bi bilo jako lako da je u pitanju obična, ali kako imamo posla sa frakcionom destilacijom to je i proračun kolone bio posebna priča. Ja sam tehnolog po profesiji, imam i dosta iskustva u radu po raznim proizvodnjama, pa mi je trebalo dosta vremena i strpljenja da sve dovedem do trenutka kada je potrebno uzeti alat u ruke. U svakom slučaju, kolona je proračunata na osam teoretskih podova i kao krajnji rezultat daje 93,8% etilalkohol. Međutim, pošto nemam skupe laboratorijske aparate za merenje količine alkohola već staklene areometre kao i ostali koji se petljaju sa rakijom, bio sam zadovoljan i sa rezultatom 93%.  Ako kažem 93 nisam slagao sigurno. Kapacitet joj je oko 1,5 l/h.

   Posebna priča je posuda u koju se sipa patoka i za čiji poklopac je kolona pričvršćena. To je lonac za kuvanje paradajza od 30l iz naše kuhinje, kome smo probušili poklopac. Supruga nije bila nimalo srećna zbog toga ali je sve bilo gotovo kada je ona videla šta se dogodilo.   

Kolona i majstori

Ovo levo sam ja a desno je moj drugar Zlatko, inače mašinac i zadužen za sve radove te vrste. U radionici – ja sam onaj koji radi one dosadne poslove. Svi radovi koji će se pojaviti ovde su proizvod rada nas dvojice. Naše supruge često nisu mogle baš da nas razumeju ali su svakako dale punu podršku svemu što smo radili (pomenuti lonac je posebna priča), hvala im na tome. Ova fotografija je postavljena čisto da se vide dimenzije samog uređaja.  Naravno da se ne vide svi hladnjaci koji su unutar cevi i na ovoj slici nije prikazan nikakav izvor toplote ali to nije ni važno jer radi i na struju i na plin i na otvoreni plamen od drva..

   Rukovanje je jednostavno, sipate patoku u donju posudu, stavite poklopac, upalite vatru (rešo, gorionik ili šta drugo…) priključite dovod vode, podesite protok vode pomoću tri slavinice (na slici su male i zelene) i to tako da je na donjem termometru do 90C na gornjem ne dozvoljavate da pređe 82C a u tabarci (siva cev sa strane) je potrebno da je protok takav da je ona hladna cela. Temperatura od 90C na donjem termometru znači da će kompletan etilalkohol, koji inače ima nižu tačku ključanja kao čist, kao smeša sa vodom ispariti i krenuti u kolonu, 82C na gornjem termometru će vam obezbediti da  etilalkohol ima potrebnu koncentraciju.

   Sve u svemu ostaje vam da gledate kako veoma čisti etilalkohol, poreklom iz patoke, puni bocu.

   Kada temperatura na donjem termometru počne da raste prema 100C tako da vidite da povećanje protoka vode nema smisla, kada počinje da raste temperatura na gornjem termometru do oko 87C a vi sve više otvarate gornju slavinu a na izlazu sve ređe kaplje, to je siguran znak da je sav etilalkohol predestilisao. Gasite vatru.

   Imate kao rezultat 93% etilalkohol u boci i gomilu viših alkohola, vode i teško isparljivih komponenti patoke u ostatku u loncu. Sve ono što kvari rakiju i stvara glavobolju ostalo je dole a samo ono što pijemo je prošlo gore. Šta je važno – to što ćemo u sledeći kazan dodati samo ono što ćemo i piti a neće nas  boleti glava. Evo kako izgleda kolona u preseku.

presek kolone

   Ono što je još važno, kolona može da odvoji etilalkohol iz patoke zatim može da odvoji metilalkohol iz prvenca ali ne može da razdvoji acetate od etilalkohola iz prvenca, nema tu oštrinu razdvajanja. Na kraju svih krajeva ipak je ovo kolona za destilaciju etilalkohola a ne sofisticirani laboratorijski uređaj. 

Kolona ne može da se koristi za pečenje rakije, iz prostog razloga što je ovo kolona za frakcionu destilaciju a poznato je da je rakija skup veoma različitih supstanci, koje ne smemo razdvajati.

Etilalkohol koji daje nije PA  kvaliteta. 

Nije ni važno.