Vrtno jezerce

Kako je počelo

Za nekoga ko se rodio na drugom spratu u par desetina ultradosadnih kvadrata, naročito kada pada kiša, sasvim je logično da sam maštao o uređenju dvorišta svoje kuće. Kada je jednom napravim. E pa to se i dogodilo  pre dvadesetak godina.

Dvorište je bilo obično sa nekoliko stabala voća, poprilično velikih i starih. Voćke, višnje, su se redom posušile, ja vadio panj po panj do poslednjeg. Bio je veliki i razgranat i ostala je poprilično velika rupa. E tada mi je sinula ideja o vrtnom jezercetu. Rupa je već tu treba je samo iznivelisati i to bi bilo to. Ali nisam ja bio jedini kopač u dvorištu. Tadašnji naš pas, mešanac popriličnih dimenzija je obožavao da kopa pre podne, dok smo bili na poslu, po mekoj zemlji i tako smo nas dvoje za nekoliko dana proširili rupu.

U sredini malo dublje, sa strana pliće, oblepljena peskom, rupa je dobila oblik zrna pasulja. Nakon toga je rasprostrtaa PE folija za plastenike i puštena voda. Tada sam se zapitao gde naći kamen koji bi poređao po obodu jezera. Vojvodina, Banat crna i lepljiva zemljurina i blato na sve strane a kamena nigde ni za lek. Polako sam sakupljao komad po komad sa ulica, od prijatelja…. Sakupila se gomila.

To jezerce je bilo napravljeno negde 1995 godine i služilo je do 2008 kada sam shvatio da je beznadežno zaraženo pijavicama i raznim drugim barskim monstrumima. To je naravno bila posledica neoprezno posađenog lokvanja, donetog sa nekog kanala.

U jezercetu je plivala jedna zlatna ribica koju su pijavice toliko iscrpile da sam rešio da sve napravim ispočetka.

Svu vodu sam izbacio napolje, svo kamenje sam povadio i klasifikovao i na kraju oprao u mešalici za beton.

Ovako je izgledalo kada sam izvadio sve napolje.

Vidi se korenje poslednjeg drveta u dvorištu, kajsije.

Onda je usledilo kopanje i proširivanje rupe.

I kpanje i kopanje i kopanje i

nivelisanje

Kada je rupa završena, sledilo je oblepljivanje slojem peska debljine oko 3-5cm, postavio sam staru foliju, na dno do peska  i naravno potpuno novu preko.

Usledilo je ređanje kamenja

krupnog

 i sitnog

Svo kamenje koje se vidi je bilo oprano u mešalici za beton, isprano i osušeno pre nego što sam ga poređao u jezero. Mačka koji je slučajno upao u kadar, nisam oprao – uspeo je da pobegne.

Gotovo ali veoma sveže završeno je izgledalo ovako.

Usledilo je uređenje ugla koji se nije mogao iskoristiti ni za šta drugo.

Sve zajedno bi bilo otprilike ovako.

Vidi se gola zemlja pored jezera koja je posejana travom i sada izgleda potpuno drugačije – zeleno. I još jedna napomena, voda je braon boje jer je iz vodovoda, lokalnog, gradskog, jednom rečju – odvratna.

Problem snabdevanja jezera vazduhom je rešen pumpom za akvarijume i to povećeg kapaciteta.

Važna uloga pumpe se videla zimi kada je pretilo smrzavanje cele površine jezera. Vazduh iz pumpe je to sprečio.

U jezero su nakon više od mesec dana puštena tri koi šarana i jedan lokvanj koji je prošao karantin u kanti i veoma detaljan vizuelni pregled.

U starom jezeru nakon par godina uspostavila se biološka ravnoteža i nije bilo potrebno održavanje, dok se to ne desi i ovde, napravljen je filter pomoću akvarijumske pumpice, starog burenceta i više slojeva starih čarapa i filtracionog materijala za akvarijume. Povremeno operem filter od algi.

Nisam do sada sipao nikakvu hemiju mada postoji nemaчка firma SERA koja sve to proizvodi. Možda i pokušam sa nečim.

Malo je više kopanja i fizičkog rada ali zato, gledanje u vodu, nenadmašno opušta.