Kontinualni destilator za vodu
Viđao sam ih po laboratorijama, u firmama u kojima sam radio. Ideja je dobra, priključiš crevo za vodu, odvrneš ventil, uključiš u struju i on radi. Destiliše vodu, neprekidno, ne misliš više na njega a bure sa vodom se puni. Super.
1. Ovo je naš rad, završen i sa donjom posudom predviđenom za grejanje plinskim brenerom.
Kasnije, kada sam počeo da razmišljam o nekim drugim stvarima kao što je pečenje rakije i sve u vezi toga, palo mi je na pamet da je samogradnja ovakvog uređaja prava stvar. Destilovana voda je neophodna i to u velikim količinama za naravnavanje rakije odnosno za podešavanje stepena jačine.
Problem broj jedan je bio odabir materijala. Naravno da je prohromski lim ono što vam prvo padne na pamet, ali koliko košta, ko će da ga oblikuje i na kraju najvažniji problem – ko će da ga zavari? Znači – otpada. Drugi materijal je bakar što je mnogo prihvatljivije rešenje, jeftinije i lakše za obradu. Ionako se kazani za rakiju prave od bakra.
Znači izbor je bakar i to za one delove koji dolaze u dodir sa parom i kasnije nakon kondenzacije sa destilovanom vodom. Gotove cevi različitih prečnika se mogu kupiti u svakoj prodavnici grejne instalacije.
2. Pogled odozgo u hladnjak (tabarku), vidi se napajanje vodom, spirala u kojoj se kondenzuje para, izlaz i preliv prema posudici koja održava nivo vode u donjoj posudi za isparavanje.
Pošto sam preživeo uništenje šerpe za kuvanje paradajza, što će biti tema sledeće priče, morao sam da smislim i posude za isparavanje vode i za hladnjak a da sve izgleda kompaktno. Rešenje sam našao na vojnom otpadu. Posude za prenos hrane, lake, duplih zidova, različitih zapremina (od 5 i 10 litara) a upasuju se jedna u drugu. Odlično i baš ono što treba. Na istom otpadu sam našao i prelivnu posudicu, iako je nije teško ni napraviti. Uštedeo sam par radnih sati. Neću ni da spominjem koliko su posude bile jeftine.
3. Donja posuda za isparavanje, sa stalkom i posudicom za održavanje nivoa vode.
I na kraju što se materijala tiče bilo je potrebno razmisliti o izvoru toplote za pogon destilatora. Strujni grejači iz bojlera su se sami nametnuli ali šta ako nema struje?
4. Donja posuda sa strujnim grejačima.
Onda se mora ili ložiti vatra ispod ili postaviti plinski gorionik
5. Donja posuda ispod koje se loži
6. Stalak i plinski brener
U oba slučaja sa spoljnim zagrevanjem, donja posuda je ista tako da sam kupio dve posude od po 5 litara i jednu od 10. U jednu posudu od pet litara biće ugrađen strujni grejač a druga će biti za spoljno grejanje plinom ili drvima. Posuda od 10 litara će biti hladnjak.
Problem sa izborom materijala je rešen.
Bilo je interesantno prokljuviti kako radi sistem, i zato je i cela priča i počela. Glavolomke su odlična vežba protiv svih vrsta negativnih energija.
Naravno da sam mogao razlupati neki već postojeći destilator, ali čemu onda sve ovo. Mnogo je lepše neke stvari dokučiti sam pa makar to bilo otkrivanje vruće vode kao u ovom slučaju.
I evo kako radi.
7. Presek destilatora, trebalo bi da se vidi sve i da je sve jasno.
Ovde nisam fotografisao završenu posudu sa elekktričnim grejačima, ali verujte mi na reč da ima i termostate (zaštita od nestanka vode) i prekidač- sklopku …. sve što se zahteva za bezbedan rad električnog uređaja.
Potrebno je veoma malo vremena da se ukapira potreban protok vode i količina energije koja se doprema na različite načine, ali sve to spada u normalan početak rada sa bilo kojim uređajem.
I za kraj!
Uzorak vode je odnet u Vršac u enološku stanicu i nakon analize dobili smo i papir sa zvaničnom potvrdom da je kvalitet destilovane vode iz ovog uređaja pogodan za naravnavanje rakije.
Živeli!!
Iskoristidan's Blog 