Most ali ne na reci Kwai već na kanalu pored prikolice-vikendice.

Sve ima svoj početak, uvek nekako prljav i šmrljav.
Most je započet po ružnom vremenu, seci, brusi, kiša, zavari, brusi, kiša, seci, kiša, brusi, kiša, zavari, kiša….antirost, kiša, antirost, kiša, antirost, brzo brzo farba pre kiše 🙂

Projekat – direktno iz glave pa na cevi. Znao sam samo, u grubo, kako sam želeo da izgleda. I sve probleme rešavao na licu mesta – kako su se pojavljivali. Ovakav pristup bi zgrozio svakog normalnog projektanta što ja i nisam ( mislim – projektant). Raspon 6 metara, toliko je dugačka cev (3/4″) a taman toliko je širok i kanal koji treba da se premosti. Napravljena su dva ovakva komada sa rukohvatom i jedan bez (srednji) ofarbani su i odneti tamićem na Tisu. rebačeni preko kanala i spremni za postavljanje (zavarivanje). Podloga su U profili 100x150x100x1500 sa zavarenim 3″x1500 zašiljenim cevima i sve to zabijeno macolama u zemlju. Osećao sam se kao bog Tor sa ogromnim čekićem koji rešava sve probleme. What a stress relief! Da poželiš svakog dana!

Iznivelisano crevom sa vodom kako bi sve stojalo kako treba. Bilo je i pomagača, koji su pridržavali stranice a neki su i kuvali paprikaš (ništa bez kotlića).

Ide i srednji luk, taj se neće videti odozgo, kada se postave drvena gazišta.

Prečke za dodatno ukrućenje. Odmah farbane nitro osnovnom bojom. Da preduhitrimo kišu 🙂 .

Pogled iz drugog ugla.

Postavljena su i gazišta. Buši hahahaha buši hahaha. Da se ja pitam ja ovuda NE bih proterao autobus 🙂 !

Ekipa, na slici nedostaje onaj koji je kuvao paprikaš. Ovo je ujedno bio i prvi test izdržljivosti mosta. Ima tu i nekih koji su kvarili prosek tj bili samo lale tj. ispod 100kg. Što’no kažu u Banatu do 100 si lala a preko 100 si baca. Baca je već viši stadijum lale koji ujedno puno govori o ozbiljnosti nosioca preko100kg. To je domaćin koji zna kako se prave i šunke i slanine i kobasice i švargle a tek čvarci! 🙂 🙂 🙂

Majstorici je zapalo farbanje, kao i svaki put, ostalo je farbe od prikolice, pa da se ne baci a i nije loše da bude zeleno.

Ima još malo da se farba, kanal se krči i čisti kako bi sav posao imao i smisla. Inače, kanal je drenažni i odvodi površinsku vodu sa okolnih livada do pumpe pa u Tisu. Nekada ima vode a nekada ne, zavisi od godine. Šteta, jer bi se moglo svašta nešto praviti.

Izlazak sunca. Malo je kič ali…

Ovako to sve nekako izgleda u kompletu.

Preko mosta ne može da se pretera auto jer je napravljen, namerno, uži. To je pešački most!

Prikolica – vikendica

Počelo je kupovinom stare i naravno zapuštene prikolice. Prikolica je na jednom salašu služila za sve i svašta a ponajviše kao šupa za alat.

Unutra kao što rekoh – sve i svašta.

Posebna avantura je bio prevoz po gradu bez kazni za oko dva miliona 🙂 saobraćajnih prekršaja koje smo tada napravili. Uglavnom, posle dosta manevrisanja unazad evo je u dvorištu.

Prvo je trebalo skinuti svu staru oplatu, koja je zaista bila prljava, polomljena, na nekim mestima trula ili izgorela….Najvažniji razlog je bio taj što je u međuprostoru oplate i izolacije bio zimovnik za milijardu muva sa salaša. Verovatno svih po broju i po vrstama, bljak.

Ovako izgleda pre

i posle skidanja oplate i izolacije.

A onda pranje i dezinfekcija, voda, hlor, deterdžent, voda, hlor, ….To nisam fotografisao.
Posle vetrenja hlora usledila je montaža nove izočacije (stiropor 5cm) i nove oplate. Plafon je bio posebna priča pogotovo kad čovek radi sam. Uglavnom, evo rezultata.

Dodato je i kupatilo na ulazu, sa leve strane.

Zatim krevet.

Napravljena je i sudopera i još jedan kuhinjski elemenat. Prikolicu smo odneli šlep službom na Tisu sa sve farbanjem, šmirglanjem i gitovanjem u toku. Uglavnom evo je na točkovima na svom mestu. Čeka farbanje. Izgleda poprilično ružno (za sada)

Sakrivena u hladu dva velika kestena.

Sklonili točkove, postavili je na njene noge a ovo je majstorica za farbanje i održavanje ravnoteže 🙂 Na prozorima su limene šalukatre. Ipak se sve to ostavlja na izvol’te.

Postavili krov sa natkrivenim ulazom.
Pogled od napred.

Pogled iz prikolice prema dolmi iza koje je stara Tisa

Ova stara Tisa

Sledi pecanje!

Mašina za bušenje bunara

Prošlo je dosta vremena od kada nisam ništa pisao ovde.
Radilo se puno.
Idemo redom.
Ovo je početak pravljenja mašine za bušenje bunara a da nije obična bušilica ili ručno svrdlo ili …

Kupljena je polovna komatsu mašina za bušenje rupa za vinograd.
Ovo je njen reduktor

Počelo se sa sastavljanjem.

Ovo su mašina, reduktor, nosač, klizači i stubovi.

Zatim sledi postolje, ono trouglasto je gornji deo mašine (kapa)

Postolje je sastavljeno.

Ovde se vidi i koturača koja će olakšati podizanje i spuštanje celog sklopa.

Dizalica za podizanje i spuštanje sklopa.

Mašina je sastavljena i rastavljena

i evo nesretnika koji ju je takvu preneo do voćnjaka.

Ovako izgleda bušenje bunara u voćnjaku. Uvodnik za vodu koji se vidi na reduktoru mašine i na koga je dovedeno crevo za vodu je pravljen na strugu, i to je deo posla koji ja nisam radio – nemam strug, ali imam drugara Zlatka (onog sa slike sa kolonom za destilaciju alkohola) koji je to uradio perfektno. Zlatkov sin Ivan drži prvu cev sa glavom za bušenje. Glava za bušenje je od debelog čeličnog lima i nije predviđena da buši kamen. A i same cevi su 3/4″ što će reći, apsolutno, nedovoljnog prečnika za neka ozbiljnija bušenja. Za to se sprema nabavka bar 5/4″ pa ćemo videti. Na kraju svih krajeva, ovo mi je prva mašina za bušenje i prvi bunar koji sam izbušio, iskustvo nas tek čeka da ga steknemo.

Rezultat prvog bušenja. Na prvi pogled – obična rupa sa malo vode dole ali ….. Baš sam bio ponosan na sve nas….