Baštenski roštilj

Vrtno jezerce je bilo samo početak.

Uređenje dvorišta je nešto što, kada jednom započnete, nikada ne završavate.  Pa ma koliko ono bilo malo.

Svako ima svoj stil i ukus, o čemu ne treba raspravljati, i svako će uraditi onako kako misli da je lepo.

Nisam se setio da slikam početno stanje dvorišta, pre zemljanih radova i izlivanja ploče budućeg roštilja i sušnice, tako da su prve slike izgradnje sledeće

Mislim da se iz ove tri fotke vide svi detalji koji su bitni za razumevanje cele priče. Sa strane je pušnica, spreda se vidi osnova roštilja i radna ploča.

Nakon malo više rada stiglo se do tačke pre farbanja.

Na ovim fotkama još nisu bila montirana sva vrata.  Ispod roštilja vidi se komora u kojoj će se pripremati drvo za dimljenje. Komoru sam postavio van pušnice, kako bih obezbedio da dim bude što je hladnije moguć i da se ne zagreva sama pušnica. Prolaz dima do pušnice je kroz rupu u zidu iza koje se nalazi ventilator. Ventilator izvlači dim iz komore i uduvava ga u pušnice pri dnu.

To je ventilator iz nekog prastarog fotokopira i služio je za hlađenje. Uperen je prema zidu kako bi se dim podizao polako kružno, prema gore. Na dimnjaku se nalaze dva otvor. Jedan je otvor roštilja, veliki i otvor pušnice koji ima klapnu sa mogućnošću regulacije protoka vazduha(dima). Može biti i skroz zatvoren. Na taj način ventilator ne mora da gura samo dim već i vazduh i time omogući promaju potrebnu za sušenje.

I napokon farbanje drvenih elemenata.

E, i na kraju, bilo je potrebno izgraditi i skladište drva, jer je u međuvremenu došlo do promene u grejanju same kuće. Prešli smo na drva posle prošlogodišnjeg haosa između Rusije i Ukrajine. Ma neće meni ona sa pletenicama da određuje da li ću se smrzavati ili ne.

Vidi se i deo jezerceta iz prethodne priče. I ona trava.

Pod skladišta za drva je bilo predmet razmišljanja, i na kraju sam se odlučio da samo poređam cigle i oko njih uspem frakciju. Nisam betonirao jer sam se plašio, a i poučen iskustvom, da ću razlupati beton cepajući drva.

Evo kako izgleda pod od cigala.

Preko ovoga poda prešlo je 7 kubika drva ove zime i nema nikakvih problema, sve je izdržao. Jedino su mene malo bolela leđa i ruke.

I evo kako to sve radi.

Nadam se da se vidi dim.

Potrebno je još opisati i roštiljsku rešetku. Kvadratni profil 10×10 izbušeno 70tak rupa i umetnute šipke. Sve spojeno šrafovima kako bi se izbeglo zavarivanje.

Ugradio sam sijalicu iznad roštilja, ali nisam očekivao da će ponekada, vrelina biti takva da će stići čak do prekidača na suprotnom zidu. Malo se istopio ali još uvek radi.

I naravno neizbežni kotlić, u mom slučaju od burenceta, nisam zadovoljan debljinom lima. Naravno da je bolji tučani(gusani) ali ja sam ovoga napravio i služi. Malo opreznije loženje i nema problema.

Bilo je teško saviti armaturu i napraviti pregib tačno na sredini ručke, ali malo domišljatosti i sirove snage i sve se može.

Sve je isprobano i sve radi besprekorno. Znam da će neki kometarisati da nema promenljive visine roštiljske rešetke, ali je ložište toliko veliko da se može kombinovati do pola, sa višim slojem žara ili preko celoga a niže…

Vrtno jezerce

Kako je počelo

Za nekoga ko se rodio na drugom spratu u par desetina ultradosadnih kvadrata, naročito kada pada kiša, sasvim je logično da sam maštao o uređenju dvorišta svoje kuće. Kada je jednom napravim. E pa to se i dogodilo  pre dvadesetak godina.

Dvorište je bilo obično sa nekoliko stabala voća, poprilično velikih i starih. Voćke, višnje, su se redom posušile, ja vadio panj po panj do poslednjeg. Bio je veliki i razgranat i ostala je poprilično velika rupa. E tada mi je sinula ideja o vrtnom jezercetu. Rupa je već tu treba je samo iznivelisati i to bi bilo to. Ali nisam ja bio jedini kopač u dvorištu. Tadašnji naš pas, mešanac popriličnih dimenzija je obožavao da kopa pre podne, dok smo bili na poslu, po mekoj zemlji i tako smo nas dvoje za nekoliko dana proširili rupu.

U sredini malo dublje, sa strana pliće, oblepljena peskom, rupa je dobila oblik zrna pasulja. Nakon toga je rasprostrtaa PE folija za plastenike i puštena voda. Tada sam se zapitao gde naći kamen koji bi poređao po obodu jezera. Vojvodina, Banat crna i lepljiva zemljurina i blato na sve strane a kamena nigde ni za lek. Polako sam sakupljao komad po komad sa ulica, od prijatelja…. Sakupila se gomila.

To jezerce je bilo napravljeno negde 1995 godine i služilo je do 2008 kada sam shvatio da je beznadežno zaraženo pijavicama i raznim drugim barskim monstrumima. To je naravno bila posledica neoprezno posađenog lokvanja, donetog sa nekog kanala.

U jezercetu je plivala jedna zlatna ribica koju su pijavice toliko iscrpile da sam rešio da sve napravim ispočetka.

Svu vodu sam izbacio napolje, svo kamenje sam povadio i klasifikovao i na kraju oprao u mešalici za beton.

Ovako je izgledalo kada sam izvadio sve napolje.

Vidi se korenje poslednjeg drveta u dvorištu, kajsije.

Onda je usledilo kopanje i proširivanje rupe.

I kpanje i kopanje i kopanje i

nivelisanje

Kada je rupa završena, sledilo je oblepljivanje slojem peska debljine oko 3-5cm, postavio sam staru foliju, na dno do peska  i naravno potpuno novu preko.

Usledilo je ređanje kamenja

krupnog

 i sitnog

Svo kamenje koje se vidi je bilo oprano u mešalici za beton, isprano i osušeno pre nego što sam ga poređao u jezero. Mačka koji je slučajno upao u kadar, nisam oprao – uspeo je da pobegne.

Gotovo ali veoma sveže završeno je izgledalo ovako.

Usledilo je uređenje ugla koji se nije mogao iskoristiti ni za šta drugo.

Sve zajedno bi bilo otprilike ovako.

Vidi se gola zemlja pored jezera koja je posejana travom i sada izgleda potpuno drugačije – zeleno. I još jedna napomena, voda je braon boje jer je iz vodovoda, lokalnog, gradskog, jednom rečju – odvratna.

Problem snabdevanja jezera vazduhom je rešen pumpom za akvarijume i to povećeg kapaciteta.

Važna uloga pumpe se videla zimi kada je pretilo smrzavanje cele površine jezera. Vazduh iz pumpe je to sprečio.

U jezero su nakon više od mesec dana puštena tri koi šarana i jedan lokvanj koji je prošao karantin u kanti i veoma detaljan vizuelni pregled.

U starom jezeru nakon par godina uspostavila se biološka ravnoteža i nije bilo potrebno održavanje, dok se to ne desi i ovde, napravljen je filter pomoću akvarijumske pumpice, starog burenceta i više slojeva starih čarapa i filtracionog materijala za akvarijume. Povremeno operem filter od algi.

Nisam do sada sipao nikakvu hemiju mada postoji nemaчка firma SERA koja sve to proizvodi. Možda i pokušam sa nečim.

Malo je više kopanja i fizičkog rada ali zato, gledanje u vodu, nenadmašno opušta.